Vilični zglob je najčešće korišćen zglob u čovečijem telu tokom zivota. On ima ulogu prilikom žvakanja, govora, smejanja, zevanja. Tegobe u ovom zglobu znaju biti vrlo neprijatne (pored čestog bola pacijenti se žale i na “pucketanje” koje nekada može biti tako jako da čak I okolina primećuje).

Prosečno 20 do 30 procenata ljudi iskusi neprijatne simptome i probleme sa viličnim zglobom u toku života. Interesantno je da se kod žena ove tegobe javljaju višetruko česce nego kod muškaraca. Pacijenti koji tokom sna “škrguću” zubima imaju jos izraženije tegobe nego inače, obzirom da se zglobovi ni tokom noći ne uspeju rasteretiti.

Simptomatologija vezana za obolenje vilicnog zgloba je vrlo raznolika i ide od blage nelagodnosti ili zujanja u predelu uha, zatim “škljocanja” pa do jakih bolova čak i pri minimalnom pokretu donje vilice, krivljenje vilice u jednu ili drugu stranu pri maksimalnom otvaranju usta, ograničeno otvaranje usta…. Pacijenti se žale takođe na nejasne bolove u predelu slepoočnice, poglavine, dalje na bol koji ide ka licu ili prema oku, prema grlu i vratu itd. Obzirom na raznoliku manifestaciju istog problema pacijenti često lutaju od lekara do lekara raznih specijalnosti (Neurolog, ORL, Fizijatar…) koji opet, u skladu sa svojom oblasti koju lece, pokusavaju da pomognu pacijentu. Nazalost, nedovoljno znanje i ne obracanje paznje na obolenje vilicnog zgloba vrlo cesto dovode do toga da pacijenti beznadezno pokusavaju da se rese bolnih tegoba pri čemu ih često ubeđuju da rečenja nema, da je u pitanju urođena “slabost” zgloba i da moraju da trpe bolove do kraja života.

Ono sto je zajednička karakteristika 95% pacijenata jeste neadekvatan zagrižaj (nedostajući zubi, nepravilan međusobni odnos gornjih i donjih zuba, skeletni deformiteti vilica…). Često iako i imaju zubne proteze ne nose ih je im nisu udobne, smetaju im jer menjaju ukus hrane, postoji I problem sa donjom zubnom protezom koja nije stabilna u ustima kao gornja. Kod pacijenata kod kojih je prepoznat problem sa viličnim zglobom dešava se da protetski rad nije korektno urađen te on i dalje ima iste tegobe sa novom zubnom protezom ili mostom.

Svi nabrojani uzroci dovode do toga da pacijenti imaju dugotrajne tegobe koji im utiču na kvalitet života a postaje jasno da je problem obolenja viličnog zgloba očigledno vrlo komplikovan i zahteva studiozan pristup kao i stručnost (poznavanje stomatologije, ortopedije vilica, hirurgije…) kako bi se pomoglo pacijentu.

Istina vezana za lečenje viličnog zgloba je sasvim drugačija od onoga sto se najčešće predstavlja pacijentima, pogotovo od onoga sto prezentuju lekari koji nemaju znanje iz stomatologije. Kao što se leče drugi zglobovi (koleno, kuk…) tako se leči I vilični zglob. Nazalost, mali broj ljudi bude upućen specijalisti maksilofacijalne hirurgije koji će proceniti koja terapija je adekvatna te na taj način trajno zbrinuti pacijenta.

Dijapazon terapije je širok i zavisi od toga koliko je zglob oštećen kao i šta je uzrok obolenju.
Ona podrazumeva sanaciju bezubosti (implantima, zubnim mostovima ili protezama), izradu tzv. Splintova koji sprečavaju noćno škripanje zubima, aplikaciju lekova direktno u zglob, a na kraju i primenu hirurgije.

U ordinaciji MedikDent NS uspešno se bavimo lečenjem bola viličnog zgloba te Vas pozivamo da nas posetite kako bi ste se rešili trajno tegoba.
Maksilofacijalni hirurg Novi Sad